Ljudi često traže 3D tetovaže misleći da su one nešto specijalno, u smislu da se rade nekim specijalnim metodama i bojama. Ali, 3D tetovaže se rade isto kao i sve ostale. One samo vizuelno izgledaju kao da su trodimenzionalne. To se postiže senkama i hajlajtovima, mada, u suštini, bitna je referenca (slika po kojoj se radi tet.) – što je slika više 3D, tako bi i tetovaža trebalo da izgleda. Ali, isto tako i na bilo koju drugu sliku može da se primeni efekat senki i da se dočara dubina i 3D, ali, ponavljam, to je samo vizuelni efekat, ona je, u stvari, 2D…
Mnogi bi voleli da ovako nešto postoji. Međutim, privremene tetovaže samo tetoretski postoje i rade se bojom za trajnu šminku. Trebalo bi da se urade jako plitko u koži i, kako se koža regeneriše, tako boja bledi i nestaje. Problem je što, kad se tetovaža radi previše plitko, ona odmah počinje da bledi, a ako se uradi dublje, onda postoji šansa da jako dugo traje, možda čak i ne nestane…
U oba slučaja, najveći je problem što tetovaža ne bledi ravnomerno i brzo, tako da, u početku (prvih nekoliko meseci) izgleda dobro a onda bledi i dugo vremena nestaje. Tako da, ako joj je trajanje pet godina, prve godine će možda i ličiti na nešto, a narednih četiri će se pretvoriti u sve svetliju i svetliju fleku. Tada mnogo ljudi odlučuje da je pređe trajnom tetovažom. A to dalje znači – dupli trošak…
Druga vrsta privremene tetovaže je kana (pisaćemo u sledećem broju o njoj). Mada, kana je, u stvari, crtanje po koži, kao i airbrush.
Još postoje i nalepnice (stickery) koji su u današnje vreme sve realnije, kao i lažni rukavi ili lažne majice (tkanina sa slikama).
Ovo što naš junak radi, u ovom slučaju anti-junak, jeste veoma pogrešno. Igle su za jednokratnu upotrebu. Danas su igle, u odnosu na pre 15-20 godina (kada su bile preskupe i majstori su ih sami pravili, a zatim sterilisali), dosta jeftinije, već gotove i zapakovane, sterilisane i nema potrebe da se koriste više puta.
Na telefon se nikad ne javlja dok su rukavice na rukama, jer je telefon pun bakterija, a nos i da ne spominjemo…
I poslednja slika: neiskorišćenu boju nikada ne vraćati u bočicu, jer je pomešana sa krvlju mušterije i nikad se ne zna čime je sve zaražena.
Ukratko, higijena i sterilizacija bi trebalo da izgledaju ovako u svim studijima: sva oprema koja se koristi i dolazi u dodir sa klijentovom tetovažom mora biti sterilna, a sve ostalo što dolazi u dodir sa majstorovim rukama, koje su obavezno zaštićene čistim rukavicama, mora biti zaštićeno. Najčešće se sve umotava u foliju i po završetku se baca zajedno sa rukavicama, i sve površine se brišu dezinfekcionim sredstvima..
Kako početi je često pitanje? Evo jedan od primera (strip).
Tetoviranje nije lak posao kao što se čini na prvi pogled. U stvari, nijedan posao nije lak ako ga radite savesno i često.
Kreće se idejom, zatim istraživanjem koliko je ta ideja dobra, a onda treba preduzeti sve što je potrebno da bi stigli tamo gde vas ta ideja vodi, korak po korak. Treba sedeti i vežbati, učiti i istraživati, satima, danima, godinama da bi se ideja sprovela u delo.
Što se tiče tetoviranja, ako ste čvrsto odlučili da se bavite ovim vidom umetnosti, danas imate mnogo informacija na internetu, guglajte i gledajte youtube snimke. Zatim bi najbolje bilo ako postoji mogućnost da nađete mentora, a još bolje nekoliko njih, ili da obiđite obližnje tetovažere i pitate ih za savet. Svi će vam možda drugačije pričati, ali razmišljajte logički i filtrirajte informacije, usvajajte ono što vam odgovara i ne žirite, treba vremena da bi vam se glava napunila korisnim informacija. Informacije je najbolje proveriti u praksi…
E, sad dolazimo do pitanja, pa na kome da vežbam? U nekoj knjizi sam pročitao pravilo (FFF) Frends, Family and Fools… Zvuči grubo, ali svaki posao, proizvod ili uslugu, možete u početku probati na ove tri kategorije ljudi, jer svi imaju svoj razlog da vam povere kožu da vežbate… Imate i veštačke kože koja ne može da se poredi sa pravom, možete tetovirati pomorandže, banane, grejp, svinjsku kožu… A veoma je korisno i crtanje po papiru – slikanje.
I, nikada ne prestajte da učite i da se usavršavate, ma koliko mislili da ste dobri, uvek može bolje!
Ovo je istinita priča koja se desila jednom našem majstoru…
Iz dugogodišnjeg iskustva znamo da je tetoviranje imena ili inicijala voljenih osoba veoma česta pojava, ne samo kod nas, već u celom svetu, i da u velikom broju slučajeva za nekoliko dana, nedelja, meseci ili godina svi oni dođu na prepravljanje…
U širem krugu ljudi ova pojava je sve više ne-kul, mada i pored toga ima onih čije srce poludi i natera ih na ovaj čin.
Jako je mali procenat onih koji se nisu pokajali.
Tako da vam savetujemo da sa ovom vrstom tetovaža ne žurite i ne obećavate kao dokaz ljubavi, a ako dođete na tu ideju, nemojte momentalno juriti u tattoo studio, nego pustite da ideja sazri, ako ništa drugo, makar da prenoći.
Ali ako ste ipak čvrsto odlučili ne brinite – postoje i metode skidanja (koje su dosta skuplje od tetoviranja), a možete i istetovirati nešto drugo preko toga. Na primer, ako ste se odlučili na još veći korak i istetovirali portret voljene osobe, možete mu dodati grbav nos i rogove i pretvoriti portret u vešticu, đavola… Pustite mašti na volju…
Svi ćemo umreti jednog dana, zato bolje da radimo kul stvari dok smo živi!
Još nekoliko linija i naš junak ide na odmor… Radio je punom parom cele godine, nije stigao ni na letnji odmor jer je želeo da ispoštuje nekoliko mušterija i završi im šare, jer su se upravo vratili sa mora i tu su nekoliko dana, pa idu u inostranstvo da gastarbajtuju. I tako je on ispoštovao njih ali nije ispoštovao sebe. Poslednjih meseci radi na silu, što uopšte nije dobro…
Idu nova godina i praznici, ovaj strip posvećujemo svima koji su radili punom parom i ispoštovali sve klijente, prijatelje, rodbinu i sve one koji hoće preko reda.
Želimo vam srećnu Novu godinu i novogodišnje praznike. Napunite baterije i onda tako odmorni i motivisani – pun gas, ali samo do sledećeg odmora, koji obavezno isplanirajte. Iscepite datume odmora iz kalendara, kako ne biste mogli da zakazujete tada posao! Posle odmora, volja i kreativnost su veći.
A pošto su retki ljudi koji su umereni, njih pozdravljamo i svaka im čast! Ostalima (onima koji sede i čekaju da im se nešto desi) poručujemo da se pokrenu i urade nešto od života. Jednom se živi!!!
U suštini jeste istina – sve se može kad se hoće! Jedino što treba shvatiti je da se ne može preko noći…
Početi korak po korak, biti fokusiran 110% i ne odustajati čak i kad sve propadne. Jednostavno ustati i krenuti sve ispocetka!
Zato naš junak ovako sanja, jer ga podsvest priprema za velike stvari – preći će u drugu dimenziju (čitajte u sledećem broju), jer su mu potrebni veći izazovi!
