Održavanje Pirsinga: kao i bilo koja rana, pirsing se mora održavati čistim i nepovređenim.

Sa održavanjem početi nekoliko sati posle ugradnje minđuše (pirsovanja). Sa pirsom se nemojte igrati. Treba redovno prati mlakom vodom i dečijim sapunom( ne više od 2-3 puta na dan).

Savet za održavanje pirsinga: Za pirsinge koji nisu u ustima – čistim rukama natrljati sapunicu( bebi sapun) oko rupica (prstom ili štapićem za uši,  ali paziti da ne ostanu dlačice). Blago pomerati pirsing napred-nazad nekoliko puta (prvog dana ne morate pomerati ). Zatim, isprati sapunicu čistom vodom i dok ispirate, pomerajte ga malo da bi dobro isprali sapunicu . Čistim ubrusom osušite i poprskati oktaniseptom (sprej za rane).

Celu tu proceduru ponoviti 2 puta na dan (jutro,veče) i ne više od toga jer preterano čišćenje može da iziritira ranu. Tako tretirajte pirsing 2-4 nedelje, a kasnije po potrebi. U slučaju da vam je koža jako suva, možete pirs namazati pantenolom (mast), ali u minimalnom sloju.

Minđušu nemojte menjati najmanje 5-6 nedelja.

Pazitite da ne povredite pirs. Nemojte ga čačkati, pazite da ga ne zakačite odećom ili peškirom, i nemojte spavati na njemu.

Sluzokožu u ustima i jezik čistiti drugačije: posle hrane i pića isprati pirs fiziološkim rastvorom (mućkati nekoliko minuta) i po potrebi (ponekad, ako vam je osetljivija usna duplja) antiseptikom za usta. Budite oprezni sa hranom i pićem! Konzumirajte hranu koju ne morate da žvaćete, kaše, vitaminske napitke… Nemojte jesti/piti  vrelu i začinjenu/agresivnu hranu, a ne savetuje se ni mleko ili mlečni proizvodi 3-4 dana. Sa čvrstom hranom krenite postepeno.

Kao hladan oblog možete koristiti jako ohlađenu vodu, led ili sladoled. Ako vas boli malo, izdržite. Ako boli više, možete popiti kafetin. Ako boli jako – brufen. U slučaju da osetite da vam je minđuša tesna (što ne bi trebalo da je slučaj, jer pirser stavlja prvo dugačku minđušu), znači da je jezik jako otekao te se obavezno obratite svom pirseru. I za bilo koji drugi problem koji nismo pomenuli, obratite se svom ili najbližem pirseru, a u krajnjoj nuždi i lekaru…

Interesantne činjenice u vezi s tetovažama

Tetoviranje je refleksija želje za pobunom, ali same tetovaže često predstavljaju prava umetnička remek-dela.

Bez obzira da li nose snažnu ličnu poruku ili evociraju neko posebno sećanje, tetovaže za nosioca treba da imaju posebno značenje, jer će ga pratiti kroz čitav život.

Bilo da imate na sebi tetovažu ili ne, biće vam interesantno da saznate neke zanimljive činjenice o njima, koje ranije verovatno niste znali. U današnje vreme je umetnost tetoviranja opšte raširena, a ljudi na svojoj koži iscrtavaju motive da bi poslali poruku i izrazili svoju ličnost. Naravno, neki se tetoviraju iz čisto pomodarskih razloga. Nego, hajde da vidimo o kojim je to zanimljivostima reč:

• Činjenica koju verovatno niste znali je da vaša koža biva probijena iglom od 50 do 3.000 puta u minuti tokom rada.
• Kada pogledamo u nekoga ko ima tetovažu, mi zapravo mislimo da se slika nalazi na spoljašnjem sloju kože. Međutim, tetoviranje je telesna modifikacija, koja se vrši ubrizgavanjem mastila u dermis radi promene pigmenta. Boja se zapravo nalazi u drugom sloju kože, ispod epidermisa.
• Prvu električnu mašinicu za tetoviranje je konstruisao tattoo umetnik, Semjuel O’Rajli 1891., a ona je bila bazirana na električnoj olovci koju je napravio Tomas Edison.
• Nisu sve tetovaže iste, kao ni majstori. Ako već imate neku na sebi, kao i iskustvo da tretman nije bio bolan, pre nego što posetite nekog drugog umetnika, proverite preporuke i njegov portfolio. Nivo bola značajno zavisi od iskustva tattoo majstora i samog mesta na kojem se tetovaža nalazi.
• Veoma interesantna činjenica je što su u prošlosti tetovaže korišćene za prenošenje tajnih poruka preko neprijateljskih linija tokom rata.
• Uklanjanje tetovaže može koštati više nego samo tetoviranje, tako da dobro razmislite da li ste odabrali motiv koji je pogodan da ga nosite čitav život. Skidanje tetovaže je dugačak i bolan proces, i u koliko gajite bilo kakve sumnje u vezi s motivom koji ste odabrali, bolje je sačekati da se stvari „slegnu“.
• Tokom istorije, neki ljudi su tetovirani silom, u svrhu identifikacije. Najbizarniji primer je sistem obeležavanja zatvorenika u nacističkim koncentracionim logorima tokom II svetskog rata.
• Najduža tattoo sesija je trajala 50 sati i 10 minuta, a čovek koji je uspeo ovo da odradi je Dejf Flit, koji je tetovirao Džejmsa Luelina u Grosvenor Kazinu u Kardif Beju u Velikoj Britaniji.
• Po istraživanjima, u SAD se žene tetoviraju više nego muškarci.
• Amerikanci potroše vrtoglavih 1,65 milijardi dolara na tetovaže svake godine.
• Najpopularniji motivi su „srce“ i „anđeli“
• „Tattoo“ je jedna od reči koja se najčešće pogrešno piše u engleskom jeziku.

Istorija Tetoviranja: “Tetoviranje je starije od okrugle Zemlje”

­­     

   Zanimljivo je da su se u 4. veku pre nove ere pojavile prve sumnje da Zemlja nije ploča, već da je loptastog oblika (Aristotel), što je naučno dokazano tek hiljadama godina kasnije, a da su tetovaže poznatije koji vek duže. Interesantno je da oblik naše planete ne može da se promeni ili da se otkrije nešto novo u vezi sa tom činjenicom, a tetoviranje postaje naprednije svakog trenutka!

     S toga bih vas najpre upoznala sa Otzijem, Ledenim čovekom koji je živeo u Bakarnom dobu (oko tri hiljada godina pre nove ere). Iako nije najstariji dokaz da su se davno koristile tetovaže, ipak jeste prvi koji je otkriven u savremenom društvu. Pronađen je 1991. godine u Alpima, a uz pomoć rendgenskih zrakova, utvrđeno je da je imao (i dalje ima?) degeneraciju kostiju.
Naučnici smatraju da se u Bakarnom dobu tetoviranje koristilo u medicinske svrhe, kako bi se smanjio bol, s toga su na Ledenom čoveku i pronađene tetovaže u predelima gde je najviše imao problema sa kostima – na donjem delu leđa, kolenina, stopalima i zglobovima.
Svakako da je i tetoviranje izgledalo drugačije od onog koje nam je pozanto danas; boja se unosila u kožu tako što se ugalj u prahu trljao na željeno mesto.

      Ova kultura je bila popularna i u Egiptu naročito među ženama koje su bile plesačice. Iako vam verovatno prvo pada na pamet da su u pitanju bile prostitutke – nije tačno. Naprotiv, tetovaže koje su pronađene na njima su predstavljale tadašnje simbole božanstva, plodnosti i veselja.

      Premda su u početku Stari Rimljani odbijali ukrašavanje tela, kasnije su, videvši tetovažama istaknutu muževnost i okrutnost keltskih ratnika, prihvatili ovu praksu i svoje vojnike obeležili svojstvenim simbolima. Kako nikad nisu bežali od napretka, tako su Rimljani usavršili primenu, ali i uklanjanje ovih belega.

     Potom je došao period kada su ratnici Krstaških ratova tetovirali jerusalimski krst (11. i 12. vek) kako bi imali, ukoliko poginu u ratu, prigodnu sahranu. Šest vekova kasnije, evropski mornari su se upoznali sa tetovažama kada su se našli među stanovnicima pacifičkih ostrva. Devojke su bile tetovirane kada bi postale seksualno zrele (ovakva tradicija i danas živi), Havajci su tetovirali jezik sa tri tačke kada bi bili u žalosti, a domoroci Bornea na dlanovima su ucrtavali oko koje je predstavljalo njihovog duhovnog vodju u sledećem životu.

     Inače, reč „tetovaža“ potiče sa Tahitija gde „tatau“ znači lupiti, kucnuti oznaku u telo. Maori su poznati po facijalnim tetovažama koje su predstavljale dostignuća istetovirane osobe, dok se u Japanu praktikovalo radi ulepšavanja, magije ali i obeležavanje kriminalaca koje je sveukupno zabranjeno 1870. godine i od tada je tetoviranje ilegalno.

         Prvi profesionalni majstor je bio Martin Hildebrandt iz Bostona koji je tetovirao vojnike tokom Građanskog rata (1861-1865), prva mašinica za tetoviranje je nastala krajem 19. veka, a izumitelj je bio Semjuel O’Rajli iz Njujorka. Tetoviranje je postalo modernona američkom kontinentu i od ovog biznisa se bogato živelo.

         Nebitno da li smo se šetali pločom ili se vozili na kornjači kroz svemir, tetoviranje je uvek bilo u modi!

Autor: Lea Radlovački

Istorija tetoviranja :  “Tetoviranje je starije od okrugle Zemlje”

Kako se izdvojiti iz mase

Nakon dugogodišnjeg iskustva došao sam do zaključka da u tetoviranju, kao i u bilo čemu drugom, nije najviše nagrađen tj. ne zarađuje najbolji, najkvalitetniji, najvredniji, već – najposebniji. Od početka karijere trudio sam se da dostignem što bolji kvalitet i mislio sam da nagrada dođe sama po sebi. A onda sam video da po celom svetu najviše su nagrađeni oni koji su radili na tome da budu nagrađeni. Znači, onaj koji se veoma potrudi da bude među najboljim umetnicima, možda će i biti ali neće biti i najbolje nagrađen dok ne počne da radi na tome sa isto onoliko truda kao u tetoviranju…

Hoću da kažem da mnogo puta pobeđuju manje kvalitetni, jer više ulažu u promociju i izgradnju neke svoje priče, i na taj način se prodaju skuplje od drugih koji su često kvalitetniji. I iz razloga što su kvalitetniji, misle da ne treba da se reklamiraju, već čekaju da neko dođe i nagradi ih. Ljudi vole posebne priče, ali neko uvek mora da im skrene pažnju šta je to posebno, jer ne znaju sami da prepoznaju, te često nasedaju na manji kvalitet koji skupo plate, misleći da je to nešto posebno.

Vrhunski uspeh je kad se spoje kvalitet i promocija tog kvaliteta. Inače kvalitet ostane između četiri zida.

Mnogi se bune i pljuju manje kvalitetne a uspešnije, i mislim da, kad bi postojala pravda, to bi bilo u redu, ali, pošto idealna pravda mislim da ne postoji, onda smatram da ne bi trebalo da se pljujemo, već da se poradi na boljoj promociji kvaliteta koji će pobedi manji kvalitet…

Mada, diskutabilno je u umetnosti šta je to kvalitet. Za nekog, apstraktna umetnost i nije umetnost, dok je za većinu običnih  ljudi umetnost ono što je u trendu…

Tako da, šta god radili, koji god pravac voleli da pratite i poštujete, pored svakodnevnog vežbanja i usavršavanja, trebalo bi da se radi na promociji istog. To je, kao što Đoković i drugi vrhunski sportisti rade, uvek traže onaj 1% koji im fali da pobede. Znači, treba upotrebiti sve raspoloživo ( 1%+1%+1%…) da bi drugi videli vašu posebnost: društvene mreže, konvencije, gostovanja druženja i usavršavanje, reklamiranje… Čak znam uspešne koji su uspešni samo zato što su non-stop u kafani, pa su kul drugima i imaju mnogo mušterija.

Znači, treba naći neki svoj poseban način, raditi vredno na njemu i usavršiti ga, a usput isto tako vredno to promovisati.

To je moje mišljenje, nastavićemo sa temom u sledećem broju. Voleo bih da u komentarima kažete šta vi mislite…

Kako odabrati pravo mesto za tetovažu?

…je teško pitanje, iz razloga što su ukusi različiti i sve je individualno.

Postoje neki kriterijumi koji bi mogli da vam pomognu…

Recimo da ste već izabrali motiv, trebalo bi sliku prilagoditi telu, izbeći velike i česte mladeže (mada, ako ste odabrali tribal ili neku ornament šaru, možda bi vaš majstor mogao da je prilagodi mestu i izbegne mladeže). Ne bi valjalo raditi portret na tom mestu, pa da mladeži budu na licu.

Onda, recimo, da bi veće slike, i slike sa mnogo detalja trebalo da zauzimaju veće površine na telu, a male sličice manje površine.

Izbegavajte tetoviranje prstiju, jer retko kome se tetovaža održi u onom obliku koji biste vi želeli. To važi i za dlanove i stopala.

Još slika na ovu temu možete izguglati ako upišete ‘finger tattoo before and after’

Ako, pak, već imate spreman motiv i znate gde biste ga uradili, a vaš majstor misli da to nije dobro mesto, imate dve mogućnosti: da promenite mesto ili da vam tetovažer modifikuje sliku ili pozadinu slike i prilagodi je mestu. A možete i da potražite mišljenje više majstora ili prijatelja; kreativni ljudi su svugde oko nas, samo ih treba pronaći.

Još jedan savet je da guglate ako znate šta a ne znate gde, pogledajte gde su to uradili neki drugi ljudi. Pokušajte da budete posebni, jer svi se razlikujemo. Na primer, ovo istetovirano oko je za nekog ludost, a za njega je nešto posebno.

Ali na kraju, uzimajući u obzir da ste već izabrali majstora kome verujete, poslušajte njegov savet, jer ćete tako najbolje proći. Ponavljam, to mora biti neko kome stvarno verujete i ko ima ukus sličan vašem.

Kvalitet tetovaže

Kvalitetnu tetovažu ( tehnički gledano) čine: Pravilno odrađena linija, senke, boje i još nekoliko stvari kao što su veličina i položaj na telu…

Linije moraju biti ravne i u skladu sa tetovažom. (Ako ih, uopšte, ima na tetovaži.)

Senke sa finim prelazima i sa razlikom u nijansama, kao i da budu što bliže prirodnim.

Boje u zavisnosti od motiva, što bliže prirodnim ili likovnim delima.

Razliku ćete vrlo lako uočiti na sledećim fotografijama:

Međutim, nije razlika uvek baš ovoliko oičgledna. Ovo su neki ekstremni primeri sa neta… Vama preporučujemo da, kada tražite majstora za sebe, uvek pogledate radove više njih i uporedite ih, tako ćete najbolje uvideti razliku. Ili guglajte da vidite šta se sve radi u svetu, i zatim najbolje slike uporedite sa slikama majstora koje ste odabrali. Na našoj facebook stranici imate mnogo majstora iz Srbije, što vam može pomoći u izboru…

Postoji još jedna razlika u tetoviranju, a to je – stil tetoviranja. Neki motiv se može uraditi na više načina/stilova. Ljudi često brkaju kvalitet sa stilom (ukusom). Neko voli realizam, neko old school, apstraktna umetnička dela,  akvarel… Ne rade svi majstori sve stilove …

Na sledećim fotografijama su kvalitetne tetovaže, ali različiti stilovi: Realizam, Old school-new school, akvarel.

Strip | Dešavanja u studiju – cena tetovaže

Ovakve i slične stvari se dešavaju svakodnevno u svim studijima za tetoviranje širom sveta. Često se dešava da uđe mušterija i pita: ”Koliko su vam tetovaže?”, “Hoću jednu na rame!” ili pošalju poruku: “Koliko vam je slovo srednje veličine?” i još mnogo sličnih primera. Zato smo se malo našalili ovim stripom.

Cena: Tetovaža se naplaćuje po veličini i komplikovanosti izrade, ili na sat. Sve zavisi od tattoo umetnika… Tako da, nije jednostavno odgovoriti na pitanje koliko košta tetovaža.

Da bi dobili tačnu ponudu za vašu novu tetovažu, trebalo bi da znate tačan motiv, veličinu tetovaže i na kom mestu na telu je želite.

Međutim, ako to ne znate, slobodno porazgovarajte sa svojim tetovažerom (zakažite konsultacije). Ali, trebalo bi bar od prilike da znate sta želite jer vam po tome tetovažer može preporučiti ili nacrtati motiv koji mu odgovara, naravno pod uslovom da se i vama sviđa. Takođe, možete naći prvo nekoga ko će vam spremiti motiv i zatim otići u omiljeni studio da se dogovorite oko veličine, cene i eventualnih izmena na slici, a na kraju, ako vam sve odgovara, i oko termina za izradu. Ako ne uspete da se dogovorite, potrazite nekog drugog.
Ali, znajte da je tetoviranje luksuz i da kvalitet košta! Istina, postoji i dosta izuzetaka, u smislu da je majstor skup a da mu je kvalitet prosečan. Zato vam je najbolji savet da se prvo dobro raspitate i informišete, da prvo saznate koji su tetovažeri na glasu, zatim da pogledate njihove radove i uporediti ih – ravne linije, fina senka, lepe boje; možete ih uporediti i sa onima koji nisu na glasu, jer ima dosta novih, mlađih perspektivnih umetnika. Zatim ih kontaktirajte i posetite da vam daju ponudu za vašu tetovažu.

(Naša facebook stranica vam moze pomoći u izboru. Na stranici  Tattoo Club Srbija  imate u albumima mnogo majstora širom Srbije, pa možete pogledati i uporediti mnogo radova.)

Prema nezvaničnim istraživanjima, cene tetovaža u Srbiji (u registrovanim studijima)  kreću se od oko 20e, a u većim gradovima 30-50. Ima, čak, i onih kod kojih je početna cena 100e.

Veličina tetovaže: milion puta nam se desilo da nas mušterija pita: “Koliko košta jedno slovo srednje veličine?”

Šta je srednja veličina?!

U poređenju sa čime?!

Ako baš hoćete da saznate cenu po veličini, uzmite lenjir i prislonite ga na mesto koje želite da tetovirate i od prilike izmerite, pa tako pitajte; npr. od 3-4cm širine do 3-4cm visine. I na ovaj način ćete dobiti približan odgovor..Tačanu ponudu ćete dobiti tek kad se bude znao konkretan motiv (font slova) i veličina.

Znači, da sumiramo: suština je to da mnogo znači informisanje pre tetoviranja!

(U sledećem broju (oktobar) čitajte nastavak na temu: Strip | održavanje tetovaže.)

Mi ćemo se truditi da vam odgovorimo na sva pitanja. Ako ne nađete odgovor o raznim temama, slobodno postavite pitanje u rubrici PITANJA/ODGOVORI .

Strip / Dešavanja u studiju: Preko reda

Postoji izreka “ne valja preko reda”, u smislu da sve ima svoj red i vreme, a ako pokušate to na silu da promenite, neće se završiti onako kako ste očekivali. Za dobar tattoo (kao i za svaki drugi posao) najbitnija je priprema, svež, odmoran majstor i pre svega da bude motivisan da vam uradi ono što želite.

I najmanja tetovaža zahteva pripremu. Znači, ako za njenu izradu treba 5 minuta, za pripremu pribora treba skoro pola sata. A ako, na primer, želite slovo a nemate pripremljen font, onda priprema može da potraje i pola sata do 2 sata duže, plus nepredviđene okolnosti. Tako da, ako vas ubaci preko reda, rizikuje da poremeti raspored i onda će sledeća mušterija, koja je uredno zakazala, morati da čeka…

Naravno da ima dana kad može preko reda. Dešava se da neko odloži ili da majstor završi neki rad brže, pa bude slobodan. Ali to ne može da se predvidi, zato bolje zakažite!

Strip: Mikro Tattoo

Veoma čest slučaj kod nas. Ljudi žele što više svega na što manjoj površini kože.

U  suštini, moguće je uraditi mini sliku sa mnogo detalja (ne baš preterano kao iz stripa) i ona će izgledati lepo dok je sveža, (a na internetu su sve slike sveže, tako da morate tražiti zarasle tetovaže kako biste znali o čemu pričamo), ali posle nekog vremena će izgubiti oštrinu. Oštrinu vremenom gubi i velika tetovaža, ali na maloj se to više primeti.

I slikari najčešće slikaju na velikim platnima, a oni, čak, mogu svoje radove da isprave i dorade, dok je to na koži ipak malo teže…

Velike slike su mnogo lepše i uočljivije na telu nego sitne za koje treba lupa da bi se skontalo šta je na slici…

Tako da vam mi i sada, kao i za sve drugo, savetujemo da prvo malo istražujete, pa tek onda donesete konačnu odluku šta ćete tetovirati. Istraživanje je najbolje uraditi na sledeći način: kad vam se rodi ideja ili vidite nešto što vam se sviđa i to poželite na sebi, prvo razgovarajte sa majstorima o toj ideji, onda opet istražite po internetu i nemojte se tetovirati dok ne budete sigurni ko će vas tetovirati i šta će da vam tetovira…

Strip edukacija / 3D tattoo

Ljudi često traže 3D tetovaže misleći da su one nešto specijalno, u smislu da se rade nekim specijalnim metodama i bojama. Ali, 3D tetovaže se rade isto kao i sve ostale. One samo vizuelno izgledaju kao da su trodimenzionalne. To se postiže senkama i hajlajtovima, mada, u suštini, bitna je referenca (slika po kojoj se radi tet.) – što je slika više 3D, tako bi i tetovaža trebalo da izgleda. Ali, isto tako i na bilo koju drugu sliku može da se primeni efekat senki i da se dočara dubina i 3D, ali, ponavljam, to je samo vizuelni efekat, ona je, u stvari, 2D…