Kako se izdvojiti iz mase

Nakon dugogodišnjeg iskustva došao sam do zaključka da u tetoviranju, kao i u bilo čemu drugom, nije najviše nagrađen tj. ne zarađuje najbolji, najkvalitetniji, najvredniji, već – najposebniji. Od početka karijere trudio sam se da dostignem što bolji kvalitet i mislio sam da nagrada dođe sama po sebi. A onda sam video da po celom svetu najviše su nagrađeni oni koji su radili na tome da budu nagrađeni. Znači, onaj koji se veoma potrudi da bude među najboljim umetnicima, možda će i biti ali neće biti i najbolje nagrađen dok ne počne da radi na tome sa isto onoliko truda kao u tetoviranju…

Hoću da kažem da mnogo puta pobeđuju manje kvalitetni, jer više ulažu u promociju i izgradnju neke svoje priče, i na taj način se prodaju skuplje od drugih koji su često kvalitetniji. I iz razloga što su kvalitetniji, misle da ne treba da se reklamiraju, već čekaju da neko dođe i nagradi ih. Ljudi vole posebne priče, ali neko uvek mora da im skrene pažnju šta je to posebno, jer ne znaju sami da prepoznaju, te često nasedaju na manji kvalitet koji skupo plate, misleći da je to nešto posebno.

Vrhunski uspeh je kad se spoje kvalitet i promocija tog kvaliteta. Inače kvalitet ostane između četiri zida.

Mnogi se bune i pljuju manje kvalitetne a uspešnije, i mislim da, kad bi postojala pravda, to bi bilo u redu, ali, pošto idealna pravda mislim da ne postoji, onda smatram da ne bi trebalo da se pljujemo, već da se poradi na boljoj promociji kvaliteta koji će pobedi manji kvalitet…

Mada, diskutabilno je u umetnosti šta je to kvalitet. Za nekog, apstraktna umetnost i nije umetnost, dok je za većinu običnih  ljudi umetnost ono što je u trendu…

Tako da, šta god radili, koji god pravac voleli da pratite i poštujete, pored svakodnevnog vežbanja i usavršavanja, trebalo bi da se radi na promociji istog. To je, kao što Đoković i drugi vrhunski sportisti rade, uvek traže onaj 1% koji im fali da pobede. Znači, treba upotrebiti sve raspoloživo ( 1%+1%+1%…) da bi drugi videli vašu posebnost: društvene mreže, konvencije, gostovanja druženja i usavršavanje, reklamiranje… Čak znam uspešne koji su uspešni samo zato što su non-stop u kafani, pa su kul drugima i imaju mnogo mušterija.

Znači, treba naći neki svoj poseban način, raditi vredno na njemu i usavršiti ga, a usput isto tako vredno to promovisati.

To je moje mišljenje, nastavićemo sa temom u sledećem broju. Voleo bih da u komentarima kažete šta vi mislite…